Пређи на садржај

Комбинациона логика

С Википедије, слободне енциклопедије

У теорији дигиталних кола, комбинациона логика (понекад се односи на временско независну логику) је тип дигиталне логике, која се имплементира у Буловим колима, где је излаз чиста функција улаза. Ово је у супротности са секвенцијалном логиком, у којој излаз зависи не само од присутног улаза, већ и од ранијих улаза. Другим речима, секвенцијална логика памти, а комбинациона логика не. Комбинациона логика се користи у компјутерским колима да изврши Булову алгебру на улазном сигналу и у сачуваним подацима. Практично компјутерска кола садрже мешавину комбинационих и секвенцијалних кола. На пример, део аритметичко логичко јединице, или АЛУ, која обавља математичко рачунање је конструисан помоћу комбинационих кола. Остала кола која се користе у рачунарима, као што су полусабирачи, сабирачи, полуодузимачи, одузимачи, мултиплексери, демултиплексери, кодери, декодери су такође направљени помоћу комбинационе логике.

Представљање

[уреди | уреди извор]

Комбинациона логика се користи за израду кола која треба да дају одређени излаз за неки улаз. Конструкција комбинационе логике генерално се ради коришћењем једне од две методе: сума производа или производ сума. Сума производа се може визуализовати помоћу таблице истинитости, која је дата у примеру:

Резултат Логичка еквиваленција
F F F F
F F T F
F T F F
F T T F
T F F T
T F T F
T T F F
T T T T

Користећи суму производа, сва логичка стања која дају истинит резултат могу се сабрати, дајући:

Користећи Булову алгебру, резултат се поједностављује према следећем еквиваленту таблице истинитости:

Минимизација логичке формуле

[уреди | уреди извор]

Минимизација (поједностављење) формула комбинационе логике се ради по следећим правилима:

Помоћу минимизације (некада се зове логичка оптимизиација), може се постићи поједностављење логичке функције или кола, а логично комбинациона кола постају мања, лакша за анализу, за коришћење или израду.

Терминологија

[уреди | уреди извор]

Неки људи тврде да израз ``комбинаторна логика“ је боља од ``комбинационих кола“, иако други супротно препоручују.[1][2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Maxfield 2009, стр. 70
  2. ^ Cliff Cummings. "Common Mistakes In Technical Texts", 2009.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]